| красота | Дата: Четверг, 09.08.2012, 19:59 | Сообщение # 1 |
 Рядовой
Группа: Пользователи
Сообщений: 6
Статус: Offline
| Ленивая Арина
Жил- был мужик Иван да жена Арина. Послал он ее в поле рожь жать.
Вот Арина пришла на полосу, выжала такое местечко, чтоб можно было одной улечься; улеглась, выспалась хорошохонько и отправилась домой, будто и впрямь потрудилась- поработала.
- Что, жена,- спрашивает муж,- много ли сегодня выжала?
- Слава тебе господи, одно местечко выжала.-
« Ну, это хорошо!- думает мужик.- Одна полоса, значит, покончена».
На другой день опять пошла Арина в поле, выжала местечко и проспала до вечера; и на третий день- то же самое, и на четвертый- то же самое; так всю неделю и проволочила.
Пора, думает мужик, за снопами в поле ехать.
Приезжает- а рожь стоит вся нежатая; кое- где, кое- где выжато местечками, да и то такими, что только человеку улечься. Стал жену искать и видит: лежит она на одном местечке да так- то храпит!
Мужик сейчас домой, захватил ножницы, воротился на жниву, остриг свою бабу наголо; сделал все это и воротился на деревню.
Вот Арина спала, спала, да, наконец, и проснулась; хватилась рукой за голову и говорит сама себе;
- Что- той попритчилось! Кажись, я- Арина, а голова не моя! Пойду домой; коли собака залает, так я, значит, не Арина.-
Пришла на деревню прямо к своей избе и спрашивает под окошком:
- Что, ваша Арина дома?-
Муж смекнул и говорит ей:
- Дома!-
Тут вылезла из- под ворот собака, не признала хозяйки и бросилась на нее словно на чужую; так за полы и хватает. Арина бегом да бегом, как бы только живой от своего дома уйти!
И пошла она бродить по полю. Мужик сжалился, простил ее, и с той поры стала Арина жать бесхитростно.
Лења Арина
( руска шаљива прича)
Живели сељак Иван и његова жена Арина. Једнога дана посла Иван жену на њиву да жање раж.
Арина дође на штрафту, пожње један део, како би могла да прилегне; леже, поштено се наспава и оде кући као да заиста цео дан проведе радећи.
- Како је, жено,- упита муж,- јеси ли данас доста пожњела?
- Хвала Господу Богу, један добар део пожњех!
„ То је добро!“, мишљаше сељак. „ Једна штрафта је, значи, завршена“.
Другога дана опет оде Арина на њиву, пожње још један комад и одспава до увече; и трећега дана уради тако, и четвртога дана исто тако; тако продужи целу недељу.
„ Време је“, мишљаше сељак, „ да пођем на њиву да покупим снопље“.
Дође и, гле, затече непожњевену раж; ту и тамо неки делови беху пожњевени тако да човек може добро да прилегне. Поче да тражи жену и стаде: лежаше она на једном пожњевеном месташцу, и хрче ли, хрче...
Сељак отрча кући, дохвати маказе, врати се на стрњиште, и остриже жену до голе коже. Уради тако и врати се у село.
А Арина, спава ли, спава, па се најзад пробуди. Ухвати се за главу и самој себи рече:
„ Шта је ово? Који је ово ђаво? Чини ми се да сам ово ја- Арина, али глава није моја! Поћи ћу кући. Ако пас залаје, то је
Дође у село, право својој кући, па упита под прозорчићем:
„ Хеј, је ли ваша Арина код куће?“
Муж се досети у чему је ствар па јој рече:
„ У кући је“.
Излете тада пас испод врата, не препознаде газдарицу, па се баци на њу, хватајући је за скуте. Арина побеже главом без обзира само да се жива извуче из своје куће.
Лутала је тако Арина по пољу и по њивама. Сељак се сажали и опрости жени. Од тог времена Арина поче да жање вредно и приљежно.
Старик- годовик
( русская сказка)
Вышел старик- годовик. Стал он махать рукавом и пускать птиц. Каждая птица со своим особым именем.
Махнул старик- годовик первый раз- и полетели первые три птицы. Повеял холод, мороз.
Махнул старик- годовик второй раз- и полетела вторая тройка. Снег стал таять, на полях показались цветы.
Махнул старик- годовик третий раз- полетела третья тройка. Стало жарко, душно, знойно. Мужики стали жать рожь.
Махнул старик- годовик четвёртый раз- и полетели еще три птицы. Подул холодный ветер, посыпался частый дождь, залегли туманы.
А птицы были не простые. У каждой птицы по четыре крыла. В каждом крыле по семи перьев. Каждое перо тоже со своим именем. Одна половина пера белая, другая- черная. Махнет птица раз- станет светлым- светло, махнет другой- станет темным- темно.
Что это за птицы вылетели из рукава старика- годовика?
Какие это четыре крыла у каждой птицы? Какие семь перьев в каждом крыле? Что это значит, что у каждого пера одна половина белая, а другая - черная?
Старица – година
( руска бајка – загонетка)
Изађе старица – година. Стаде да маше рукавом и да пушта птице. Свака птица имађаше посебно име.
Замахну старица – година први пут. Полетеше прве три птице. Настадоше студен и мраз.
Замахну старица – година други пут. Полете друга тројка. Снег се отапаше. На пољима цветићи помаљаху своје главице.
Замахну старица – година трећи пут. И полете и трећа тројка. Настаде врелина, жега, спарина. Сељаци почеше да жању раж.
Замахну старица – година четврти пут. И полетеше још три птице. Задува хладан ветар, често се просипаху кише, залегоше магле.
Птице бејаху необичне. Свака имађаше по четири крила. У сваком крилу беше по седам пера. И свако перо имађаше своје име. Једна половина пера беше – бела, а друга половина беше – црна. Замахну птица једном – постаде светлим – светло. Замахну птица други пут – постаде тамним – тамно.
Шта то остаде иза птица које излетеше из рукава старице – године?
Каква су то четири крила у свакој птици?
Каква су то седам пера у сваком крилу?
Шта значи то што је у сваком перу једна половина бела, а друга црна?
Почему у месяца нет платья
Решил месяц сшить себе платье. Снял с него портной мерку и сел за работу. В назначенный срок пришел месяц за платьем. А платье – то узко и коротко.
- Видно, я ошибся, - говорит портной. И снова сел за работу. В назначенный срок пришел месяц за платьем. Опять платье мало.
- Видно, и теперь я ошибся, - сказал портной. И снова стал кроить и шить.
В третий раз месяц пришел к портному. Увидел портной – идет по небу круглый месяц, вдвое шире, чем платье, которое он для него сшил. Что было делать портному? Бросился он бежать. Искал его месяц, искал, да и не нашел.
Так и остался месяц без платья.
Зашто месец нема одело
( руска бајка – легенда)
Реши месец да сашије себи одело. Кројач му узе меру и седе да шије. У договорено време дође месец по одело. Али, одело беше – уско и кратко.
- Очигледно, ја погреших, - рече кројач. И поново седе да шије. У договорено време дође месец по одело. Опет одело беше мало.
- Очигледно, опет ја погреших, - рече кројач. И поново стаде да кроји и да шије. И трећи пут месец дође кројачу. Угледа кројач како по небу иђаше округли удвостручени месец у оделу ширем него што беше одело које за њега саши. И шта сад да ради кројач? Поче да бежи. Тражаше га месец, тражаше, али га не нађе.
Тако месец остаде без одела.
- перевод с русского языка на сербский –
Снежана Дабич, профессор сербского языка,
Белград, Сербия
|
| |
| |
